HR - Ljudski Resursi - Srbija

Fleksibilnije korišćenje godišnjeg odmora

Radnici često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira, poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom inspekcijskog nadzora.

Zbog ovih razloga predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u „Sivoj knjizi 15” predložili su državi da se izmeni stav dva člana 73 Zakona o radu. Važeća zakonska formulacija ovog stava glasi da ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo mora biti u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Predlog NALED-a je da se u stavu dva izmeni obaveza da zaposleni prvi deo godišnjeg odmora koristi u trajanju od dve nedelje neprekidno, već da jedan deo odmora bude u trajanju od dve sedmice, ne nužno u kontinuitetu.

– Intencija zakonodavca je u tome da se obezbedi zaposlenom da ima dve nedelje godišnjeg odmora u kontinuitetu, ali kako potvrđuje praksa, istovremeno postoji neopravdano ograničenje utvrđivanjem roka do kada taj prvi deo mora da se iskoristi (do kraja kalendarske godine). Naime, celokupan godišnji odmor za prethodnu godinu je moguće koristiti do 30. juna tekuće godine. Neretko se taj rok nezvanično prekorači, i većini zaposlenih nije potrebno da prvi deo odmora iskoriste u trajanju od dve nedelje – navode iz NALED-a.

Sindikati nisu nimalo oduševljeni ovim predlogom, a obrazloženje ocenjuju kao licemerno. Čedanka Andrić, predsednica UGS „Nezavisnost”, pita da li su zaposleni pohrlili u NALED da traže da ne odmaraju deset dana u kontinuitetu, jer je to nepotreban luksuz i to baš radnici u Srbiji koji imaju zarade koje spadaju među najniže u Evropi.

– Koji su to zaposleni koji bi hteli da na odmor idu jedan dan, pa posle dva dana, pa opet jedan dan i tako sve dok NALED-u ne padne na pamet da koriste godišnji odmor na sate? Taj luksuz da odu negde deset dana u kontinuitetu izgleda imaju samo poslodavci, u privatnom, a i u državnom sektoru. Zar se nije moglo reći da to žele poslodavci kojima je i dan odmora radnika mnogo, a ne da ispada kako zaposleni ne žele odmor od deset dana u kontinuitetu iz nepoznatih razloga – navodi predsednica „Nezavisnosti”.

Inače, pravo na plaćeni godišnji odmor spada u neotuđiva ustavna prava zaposlenih u Srbiji. Radnik ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom. Poslodavci ne mogu da nude zaposlenom da mu se umesto godišnjeg odmora isplati novčana naknada, niti mu se pravo na odmor može uskratiti ili zameniti bilo kakvim drugim pravom ili privilegijom. Čak ni kada bi radnik tako nešto zaista želeo, to zakonski nije moguće, podsećaju stručnjaci za radno pravo.